adhezivna sredstva za dentin

obezbeđuju vezu sa zubnim strukturama i nazivaju se dentin adhezivna sredstva (dentin bond agensi); posreduju u vezivanju kompozitnih materijala za dentin zuba; zbog strukturalnih karakteristika dentina veza sa dentinom je značajno slabija i to je uglavnom uzrok nastanka mikropukotine na spoju materijala i tvrdih zubnih tkiva. Da bi se ostvarila dobra veza sa dentinom on mora da se kondicionira (pripremi) za vezu sa materijalom. Najčešće se koriste četiri tipa kondicionera: kiseline (fosforna, oksalna, limunska, maleinska), helatori (EDTA), mikroabrazivne čestice (Al-oksid) i laseri. Na efikasnost veze adhezivnih sredstava za dentin značajno utiče i prisustvo razmaznog sloja (smear layer) koji se formira na zidovima kaviteta nakon preparccije kaviteta. Ovaj sloj im a dva dela. Jedan je vezan za površinu dentina, lako se uklanja a drugi je dublje utisnut u otvore dentin kanalića i teže se uklanja. Postoje dve osnovne tehnike kondicioniranja površine dentina: tehnika totalnog nagrizanja gleđi i dentina koja obuhvata pripremu gleđi 37% rastvorom fosforne kiseline u trajanju od 30 sec. i dentina u trajanju od 15 sec. Nakon kondicioniranja gleđi i dentina, kiselinu treba isprati a kavitet blago posušiti i aplikovati dentin adhezivno sredstvo i materijal za ispun; tehnika kondicioniranja samonagrizajućim prajmerima je tehnika koja podrazumeva primenu slabijih kiselinskih rastvora na gleđi i dentinu, aplikaciju adhezivnog sredstva i materijala za ispun ali ne zahteva ispiranje kaviteta, pa se ovde veza ostvaruje preko nepotpuno uklonjenog razmaznog sloja u odnosu na hronologiju pojave i jačinu veze dentin adhezivna sredstva se klasifikuju u sedam generacija: a. s. I generacije - ostvaruju vezu sa gleđi i dentinom preko očuvanog razmaznog sloja a snaga veze je 5-7 µPa