allergia reakcije preosetljivosti III tipa

imunokmpleksne reakcije u kojima se reakcija antigena i antitela odvija u cirkulaciji. Taloženje (odlaganje) imunskih kompleksa u tkiva ( endotel krvnih sudovas) dovodi do oštećenja. Imunski kompleksi aktivišu sistem komplementa, privlače polimorfonuklearne leukocite koji dovode do tkivnog oštećenja. Patohistološki nalaz je Artusova (Arthus) reakcija. Serumska bolest i sistemski eritemski lupus su primer imunopatoloških stanja kod kojih se ispoljava ovaj III tip preosetljivosti. Reakcija IV tipa preosetljivosti (reakcija poznog tipa), za razliku od prethodnih, nije sa učešćem antitela, već limfocita T, bilo da se na mestu zapaljenja formira granulom ili da citotoksični lmfociti T vrše citolizu antigena. Kontaktni dermatitis i tuberkuloza su oboljenja posredovana ovim tipom preosetljivosti. Reakcija se odigrava kao posledica kontakta antigena s prethodno stvorenim specifičnim antitelima. Sin. preosetljivost, hypergia. Svako ponovno unošenje u organizam antigene supstance aktivira specifična antitela, nastala u organizmu za vreme neke ranije eksponiranosti istom antigenu. Reakcije se mogu manifestovati kao sistemske (anafilaksa) ili kao lokalizovana oštećenja tkiva. Kompleksi antigen-antitelo se vezuju za određene ćelije tkiva, dovode do njihovog oštećenja i oslobađanja farmakološki aktivnih supstanci, kao što su: histamin (uzrokuje kontrakciju glatke muskulature, vazodilatacije), sreotonin (povećava kontrakciju glatke muskulature i permeabilnost kapilara, sužava veće krvne sudove), bradikinin (vazodilatacija). Postoje i alergijske reakcije "kasnog" tipa i često su u vezi sa infekcijama izazvanim bakterijama, gljivicama i virusima, ali i kao posledica kontakta sa različitim hemijskim sredstvima i medikamentima. A. se simptomatski manifestuje angioedemima, vazodilatacijom, urtikarijom, ekcemom, ekhimozama, erozijama, spazmom muskulature, abdominalnim bolovima, povraćanjem, dijarejom, hematemezom, melenom, purpurama, artralgijama, anafilaktičkim šokom. Moguće oralne manifestacije su: otok usana, gušenje kao posledica edema glotisa i oralne sluzokože, perioralni dermatitis, rekurentne vezikule, erozije, ulceracije, svrab i žarenje. Reakcija antigen-antitelo u pulpi je slična kao u drugim tkivima. Strane supstance, medikamenti, sastojci pojedinih materijala za punjenje kaviteta, bakterije i njihovi produkti u pulpi ili periapikalnom tkivu mogu stalni izvor antigena uz aktiviranje imunološke reakcije domaćina. U stomatologiji su od posebnog interesa a. reakcije na akrilatne smole