brušenje zuba

klinički postupak kojim se prirodni zub na kome je predviđena krunica preoblikuje. Brušenje nosača mosta ne razlikuje se od uobičajenog brušenja za krunicu ukoliko su budući nosači mosta međusobno paralelni. Neparalelni nosači mosta moraju se brušenjem bar približno paralelizovati. Osnovno je pravilo da se zub brušenjem tako preoblikuje da njegov najveći obim bude u predelu gingivalnog ruba. Dopušteno je normalnu anatomsku krunu zuba sniziti za najviše trećinu njene visine, a u horizontalnoj ravni za trećinu njenog obima. Bočne površine zuba se smeju zakositi najviše toliko da ugao koji grade s vertikalnom osom zuba nije veći od 6. Ekonomičan redosled brušenja je sledeći: prvo se zubi skrate, zatim sledi odvajanje (separacija) od susednih zuba ako postoje, brušenjem aproksimalnih površina, da bi se na kraju pristupilo brušenju bukalne i oralne površine. Brušenje okluzalne površine relativno je jednostavno u odnosu na ostale, a svrha mu je obezbediti dovoljno prostora za okluzalnu površinu buduće krunice. Iz tih razloga okluzalnu površinu potrebno je izbrusiti oko 2 mm, prateći pritom prirodnu okluzalnu morfologiju, kako bi se pulpa očuvala od mogućeg oštećenja. Najviše poteškoća zadaje brušenje aproksimalnih površina (separacija zuba) ukoliko zub koji se brusi ima kontakt sa susednim zubom. Izvodi se posebnim pločicama za separaciju i visokoturažnom bušilicom plamičastim borerom. Vestibularna i oralna površina mogu se brusiti točkastim i cilinričnim kamenčićima s konvencionalnim ili dijamantskim borerima visokoturažnom bušilicom, brušenjem u dve ravni čime se čuva biološki integritet zubne pulpe. Brušenje treba završiti zaobljavanjem svih oštrih prelaza dodirnih površina