brušenje zuba selektivno

terapijski zahvat u okviru koga se bruse one tačke i površine na zubima u obe vilice koje prerano dolaze u kontakt s antagonistima. Na ovaj način se odstranjuju traumatska okluzija i njene posledice (okluzalni traumatizam ) i postižu optimalni okluzoartikulacioni odnosi, odnosno istovremeni i stabilni kontakti u položaju maksimalne interkuspacije zuba i harmonično uklapanje zuba pri ekscentričnim pokretima i položajima donje vilice. Pritisak na preostale zube se ravnomerno raspoređuje pa su i pokreti mandibule neometani. Primenjuje se u ortodonciji kao preventivna, interceptivna ili terapijska mera u cilju uspostavljanja normalnijih okluzalnih i artikulacionih odnosa pre početka ili nakon završene ortodontske korekcije. Po pravilu je dopušteno brušenje mlečnih zuba, ali u minimalnom stepenu mogu se brusiti i stalni. Indikacije za brušenje mlečnih zuba su prisilni habituelni zagrižaji u mlečnoj i mešovitoj denticiji (kada se prema potrebi bruse očnjaci, sekutići ili molari), manje prostorne i okluzalne nepravilnosti u lateralnom segmentu (kada se bruse aproksimalne površine molara). Indikacije za brušenje stalnih zuba su otvoreni zagrižaj, traumatske okluzije, teskoba zuba i sl. Selektivno brušenje primenjuje se i u parodontologiji kako bi se eliminisali traumatski kontakti antagonista