distrakciona osteogeneza

tehnika za produžavanje dugih kostiju ekstremiteta pripisana G. A. Ilizarovu. Druga primena u ortopediji je u terapiji preloma. Takođe se koristi i u kraniofacijalnom području za korekciju defekata kostiju lobanje i za terapiju hipoplazije maksile i mandibule. Sastoji se od kortikotomije koju sledi distrakcija segmenata, uz formiranje nove kosti između. Mogu se primeniti intraoralni i ekstraoralni aparati, koji sadrže jednu vrstu šrafa čijim okretanjem se vrši distrakcija. Prednost ove tehnike je što omogućava i ekspanziju okolnih mekih tkiva, uz produkciju novog koštanog tkiva bez upotrebe transplantata. Nedostaci su vidljivi ožiljci na licu, neprijatnost ukoliko je aparat postavljen spolja, kao i nemogućnost adekvatne kontrole pravca pomeranja. Takođe je nedovoljno istražen efekat distrakcije mandibule na TMZ.