lupus

živa rana, proces razaranja kože i mekih delova lica – najčešće tuberkulozne etiologije; l. erythematodes – autoimuno sistemsko oboljenje sa autoantitelima protiv jezgrovih komponenata. Reakciju mogu pokrenuti neki lekovi (chlorpromazin, methyldopa, procainamid i dr.), spoljni faktori, hormoni i virusi. Javlja se u dve forme: lupus eritematodes – diskoidni (DLE) i sistemski (SLE), ispoljavaju se promenama u usnoj duplji. Kod manjeg broja pacijenata oralne manifestacije mogu prethoditi pojavi drugih manifestacija; l. e. discoides chronicus – diskoidni lupus eritematodes (DLE), karakteriše se oralnim manifestacijama koje se javljaju tokom bolesti, a koje su relativno retke i po svojoj kliničkoj slici podsećaju na lihen planus. Lezije se javljaju simetrično na labijalnoj, bukalnoj ili alveolarnoj mukozi. Promenama može biti zahvaćena i granica vermiliona. Klinički se uočavaju jasno ograničeni eritematozni ili beli plakovi. Granicu prema okolnoj zdravoj sluzokoži čine bele linije. Na plaku se može uočiti jasno izražena kapilarna mreža. Centar lezije može ulcerisati. Ulceracije se javljaju kod osoba sa aktivnim lupusom ili u slučajevima kada on prelazi u sistemsku formu. Promene na usnama mogu biti lokalizovane ili difuzne. Na usnama se tada javljaju čvrste adherentne beličaste ljuspe ili kraste. Kada otpadnu, ostaju hiperkeratotična mesta koja su podložna povredama. Labijalne lezije kod DLE imaju nizak maligni potencijal; l. e. systemicus – sistemski lupus eritematodes (SLE) – manifestuje se promenama koje, pored usne duplje, uključuju i kožu (karakterističan osip u obliku leptira na licu), bubrege i centralni nervni sistem. Oralne manifestacije karakterišu bolni, eritematozni plakovi; nespecifične ulceracije; Sjögren syndroma i retko, keratotični plakovi na tvrdom nepcu; l. vulgaris – primarna tuberkuloza kože, često se javlja na licu, ali i na drugim delovima tela; obično počinje pojavom crvenkaste mrlje, a zatim se širi i nastaje razaranje zahvaćene regije.