most planiranje

započinje detaljnom anamnezom, ocenom kliničkog stanja na osnovu analize modela i rendgen snimaka kao i pružanjem informacija pacijentu o karakteru rada, trajnosti i opsegu brušenja i očekivanim rezultatima. Pri tome se obraća pažnja na dinamičku funkcionalnost stomatognatog sistema, što je važno kad se odlučuje za određenu konstrukciju i vrstu materijala koja će se upotrebiti. U vidljivom regionu most se planira uglavnom iz estetskih, ali i profilaktičkih razloga, dok je u lateralnom području funkcionalna indikacija primarna. Kad se nadoknađuje jedan zub, prikladnije je obostrano sidrenje, ali se može odstupiti u smislu dvostrukog jednostranog sidrenja ili/i inlej mosta. Zatvaranje prostora od dva zuba zahteva najmanje dva ili više nosača. Telo mosta leži između kotvi ili je mezijalni član mosta oslonac. Nadoknada tri do četiri zuba zahteva bilateralno sidrenje, povoljne kliničke krune i optimalan međuvilični odnos. Kod gubitka više od četiri zuba, ako je raspored preostalih zuba poligonalan, dolazi u obzir semicirkularni most, a u svakom drugom slučaju parcijalna proteza