okluzalni koncepti (šeme)

oblik ili konstrukcija i položaj okluzalnih jedinica prirodnih zuba ili zuba u zubnoj nadoknadi. Normalno mogu postojati fiziološki okluzalni kontakti u centralnoj okluziji i ekscentričnim položajima donje vilice koji se grubo dele na: koncept- model uzajamno štićene okluzije može biti: a) okluzija vođena očnjakom - koncept okluzije koji podrazumeva disokluziju svih zuba pri laterotruziji mandibule, pri čemu vođenje i okluzalno opterećenje preuzimaju očnjaci na radnoj strani; labijalna (labiodistalna) površina donjeg očnjaka na radnoj strani dolazi u kontakt sa palatinalnom (palatomezijalnom) površinom gornjeg očnjaka, prouzrokujući disartikulaciju ostalih zuba; b) grupno vođena okluzija (bočna grupna funkcija) - pri lateralnim ekscentričnim kretnjama na radnoj strani kontaktiraju dva ili više bočnih zuba u svakom zubnom nizu; očnjaci mogu ali ne moraju biti u dodiru, već je grupa premolara ta koja vodi okluziju; c) prednja grupna funkcija – dva ili više sekutića u svakom zubnom nizu su u kontaktu na radnoj strani pri lateralnoj ekscentričnoj kretnji; očnjaci jesu ili nisu uključeni u tu kretnju; d) incizalno vođenje – pri protruzijskoj kretnji maksilarni i mandibulrni prednji zubi dovode do disokluzije bočnih zuba; koncept- model bilateralno uravnotežene okluzije - na radnoj strani su u kontaktu svi bočni zubi, a na balansnoj strani su takođe u dodiru svi zubi pri lateralnoj ekscentričnoj kretnji. U toku propulzione kontaktne kretnje donje vilice nalaze se u kontaktu svi bočni zubi. Ovaj koncept okluzije se najčešće primenjuje pri postavljanju veštačkih zuba u totalnim protezama.