plaque

zubne plake, dentalni plak ili bakterijski plak; bezbojna, prozirna, adherentna naslaga na površinama zuba. Definiše se i kao asocijacija mikroorganizama sa proteinkim matriksom i ekstraćelijskim polisaharidima. Smatra se da ima više od 10¹° mikroorganizama na miligram mase. Ispitivano je više od 400 različitih bakterijskih vrsta koje se mogu naći u plakama, prvenstveno acidofilni i drugi laktobacili i koke (streptokoke, mikrokoke i druge koke), Cladotrix placoides, Leptotrix buccalis, Actinomyceta i Neisseria. Pored mikroorganizama u plaku se može naći i mali broj epitelnih ćelija, leukocita i makrofaga, smeštenih unutar ekstracelularnog matriksa nastalog od produkata bakterija i pljuvačke. Ekstracelularni matriks sadrži proteine, polisaharide i lipide. Od neorganskih komponenti plaka, većinu čine kalcijum i fosfati, koji su prvenstveno poreklom iz pljuvačke. Neorganske komponente plaka učestvuju u stvaranju kalkulusa, kalcifikacijom dentalnog plaka. Po lokalizaciji, u odnosu na ivicu gingive, plak može biti supragingivalni ili subgingivalni. Takođe se može klasifikovati i u odnosu na površinu zuba i to kao pripojeni (fiksirani) ili nepripojeni (slobodni) plak. U novije vreme plak se posmatra s aspekta patogenosti, odnosno da li dovodi do oboljenja, „health-associated“ ili „diseases-associated“ i ova podela ukazuje na različite mikroorganizme plaka koji su u vezi sa oralnim oboljenjima. Mikroorganizmi plaka složenim metaboličkim procesima dovode do pojave karijesa i oboljenja parodoncijuma. Razvoj plaka je proučavan na različitim humanim i nehumanim modelima: Najpoznatiji i najčešće korišćeni model u proučavanju plaka je bio „experimental gingivitis“ model, koji podrazumeva ispitivanje osoba (najčešće studenata), u kojih se obustavlja oralna higijena u periodu od tri nedelje. Ove studije su dale mnoge informacije o strukturnim i mikrobiološkim karakteristikama dentalnog plaka. Sveže očišćena površina zuba se brzo prekriva glikoproteinskim depozitom, pelikulom, koja predstavlja prvi stepen u formiranju plaka. U sledećoj fazi površina zuba prekrivena pelikulom biva primarno, kolonizovana Gram-pozitivnim mikrorganizmima kao što su Streptococcus sanguis, Streptococcus mutans i Actinomyces viscosus. Posle inicijalne kolonizacije površine zuba, plak se uvećava povećanjem broja mikroorganizama već pripojenih na površinu zuba i posledično pripajanjem i razmnožavanjem novih bakterijskih vrsta i bakterija već prisutnih u plaku. Ta sekundarna kolonizacija uključuje Gram-negative vrste kao što su Fusobacterium nucleatum Prevotella intermedia i Capnocytophaga vrste.Posle sedam dana u akumulaciji plaka se pojavljuju druge Gram-negativne vrste i predstavljaju vrste treće kolonizacije u vidu Porphyromonas gingivalis-a, Campylobacter rectus, Eikenella corrodens, Actinobacillus actinomycetemcomitans i druge vrste Treponema . Mikroorganizmi dentalnog plaka fermentišu ugljene hidrate , stvarajući organske kiseline (pH oko 5) , pri čemu dolazi do demineralizacije gleđi i stvaranja preduslova za nastanak i razvoj karijesa zuba. Pored glikolitičkih, u metabolizmu dentalnog plaka, važnu ulogu imaju i proteolitički procesi koji dovode do oboljenja parodoncijuma. Sin. bakterijska plaka.