temporomandibularni zglob kretnje

pokretanje zgloba se postiže akcijom mišića mastikatora (m. masseter, m. pterygoideus medialis, m. temporalis, m. digastricus, m. pterygoideus lateralis); fiziologija i mehanika ovog zgloba je komplikovana. Za vreme mirovanja glavica mandibule naleže na donju površinu diskusa, na mestu gde je on najtanji. U početku otvaranja usta glavica vrši samo rotaciju oko svoje horizontalne ose. Diskus miruje. Taj deo pokreta zove se šarnirski. Pri jačem otvaranju usta glavica klizi prema napred. Taj deo pokreta naziva se propulzija. Meniskus prati pokret glavice. Ako se usta i dalje otvaraju, tada glavica mandibule udara u zglobnu kvržicu koja je zaustavlja. Moguća je međutim i dalja propulzija pri kojoj se glavica spušta po zadnjon površini kvržice, a discus sledi taj pokret. Kad glavica dođe na najniži deo kvržice, zastaje i pod normalnim okolnostima ne može više prema napred, zbog napetosti čaure, otpora ligamenata i donekle položaja meniskusa, koji je tada uklješten između prednjeg dela glavice i zadnjeg dela kvržice. Opisani pokret je najčešći i ujedno najjednostavniji. Međutim vilični zglob može vršiti pokrete i oko svoje vertikalne ose u smislu rotacije. Takav pokret nastaje pri pomeranju vilice u stranu. U tom slučaju jedan zglob ostaje na mestu i vrši samo rotaciju uz mali pomak prema smeru pomicanja, dok druga strana zgloba ide u propulziju s eliptičnom putanjom kondila. Ti osnovni pokreti mogu se kombinovati u raznim pravcima. Taj mehanizam viličnog zgloba odvija se ovako samo u potpuno razvijenom i dobro formiranom zglobu. U detinjstvu i u starosti zglob je plitak pa se tome i pokreti prilagođavaju