teorija funkcionalnog matriksa

hipoteza, koju je postavio M. L. Moos, koja teoretski objašnjava međusobni odnos između osteogeneze i lokalnih funkcija. Po Moosu, svaka funkcija u predelu glave je kontrolisana specifičnim funkcionalnim kranijalnim komponentama. Veličina, oblik i pozicija individualnih kranijalnih komponenti su relativno nezavisni jedni od drugog. Svaka kranijalna komponenta se sastoji iz dva dela: funkcionalnog matriksa koji je nosilac funkcije i koštane jedinice čija je uloga da zaštiti i/ili podrži specifični matriks. Funkcionalni matriks podrazumeva funkcionalne prostore i meka tkiva neophodna za specifičnu funkciju. Kada matriks raste, ili menja veličinu ili oblik prostora, takođe se menja i povezana koštana jedinica. Kranijalni rast je rezultat aktivnosti funkcionalnog matriksa, i povezan je sa pomeranjem u prostoru i promenom u obliku