Antibakterijsko dejstvo ozona na kariogene mikroorganizme

AUTORI: Napisao Stefanović G

dejstvo-na-bakteriju11.jpgKariogeni mikroorganizmi imaju sposobnost da brzo metabolišu ugljene hidrate u kiseline, menjaju pH sredine i razvijaju se u kiseloj sredini. Vrste Streptococcus mutans, Lactobacilli casei i Actinomyces naeslundii su značajni „prozvođači“ kiselina u plaku. Bakterije koje brzo fermentišu ugljene hidrate, Streptococcus mutans i Lactobacilli casei utiču na demineralizaciju površine gleđi, dok Actinomyces naeslundii koja sporo metaboliše ugljene hidrate učestvuje u destukciji korena zuba.

Redukcija broja kariogenih mikroorganizama u dentalnom plaku, jedna je od preventivnih mera koje imaju za cilj spečavanje nastanka karijesa i oboljenja zuba. Hlorheksidin je nekoliko decenija bio najčešće korišćen antimikrobni agens u stomatoligiji. Tokom poslednjih godina, terapija ozonom je predlagana kao alternativni, neinvazivni tretman, koji ima za cilj redukciju broja kariogenih mikroorganizama. Ozon je puno nestabilniji i energijom bogatiji od kiseonika. On je snažan i brz oksidant ćelijskog zida i citoplazmatične membrane bakterija i smatra se jednim od najboljih baktericidnih, antiviralnih i antifungicidnih agenasa. Uprkos snažnom antibakterijskom dejstvu, ozonu manjka sposobnost da razdvoji ciljane bakterije u okruženju koje sadrži i druge supstance osim bakterija.

E. Johansson, R. Claesson, J.W.V. van Dijken sa univerziteta Umea u Švedskoj ispitivali su antibakterijsko dejstvo ozona, sa i bez prisustva pljuvačke, kao i mogući efekat na salivarne proteine. U ovom ispitivanju je korišćen KaVo Hilyone TM 2130 C generator ozona. Uređaj izbacuje gas u vidu struje protoka 615 ml/min. Po tvrdnji proizvođača koncentracuja ozona u gasu je 2100 ppm, a protok približno 65 µmola ozona u minuti. Efekat izlaganja ozonu je testiran u slanom rastvoru i pljuvačci. Ukupna stimulisana, humana pljuvačka je prikupljena od jednog donatora, koji je žvakao parče parafina, a korišćena je u eksperimentu bez naknadnog tretiranja.

display_gross21.jpgMikroorganizmi su izlagani dejstvu ozona po 3 puta u trajanju od 10, 30 i 60 sekundi, za svaki rastvor posebno. Nakon 10 sekundi izlaganja ozonu u slanom rastvoru, uništeno je 92% Actinomyces naeslundi, 73% Streptococcus mutans i 64% Lactobacilli casei u odnosu na početan broj mikroorganizama. Actinomyces naeslundii je mikroorganizam koji je značajno osetljiviji na dejstvo ozona od Streptococcus mutans i Lactobacilli casei u trajanju od 10 sekundi (p<0,0015). Nakon 60 s oko 99,9% svih bakterija je bilo uništeno.

Kada je pljuvačka u pitanju nakon 10 i 30 sekundi efekat uništavanja Streptococcus mutans i Lactobacilli casei je manji u odnosu na slani rastvor, ali ne i nakon 60 sekundi. Što se tiče proteina pluvačke oni su bili alterirani i nakon 60 sekundi izloženosti ozonu gotovo da nije bilo moguće izdvojiti proteinske lance.

Ovom studijom je potvrđena osetljivost kariogenih mikroorganizama na dejstvo ozona i činjenica da se oni ovim gasom mogu efikasno uništavati. Kao što se moglo i očekivati prisustvo pljuvačke ometa dejstvo ozona na Streptococcus mutans i Lactobacilli casei, ali je njegova efikasnost nakon 60 sekundi gotovo 100% bez obzira na vrstu rastvora.

Iako se uočava efikasnost ozona u in vitro uslovima, pitanje je kako deluje u in vivo uslovima. Ozon eksponiran na površinu zuba mora delovati i na pljuvačku i na dentalni biofilm koji su otporni na različite vrste antibakterijskih tretmana. Tako bi upotreba ozona u terapiji kariozne lezije podrazumevala uklanjanje biofilma sa površine zuba i zaštitu od kontaminacije pljuvačkom, što bi poboljšalo dejstvo ozona unutar lezije. Na taj način bi se smanjio broj potencijalnih meta, za dejstvo gasa, koje treba neutralisati, a površina zuba bi nakon tretmana ponovo bila prekrivena pljuvačkom i došlo bi do formiranja novog biofilma.dentalna_sonda11.jpg Može se zaključiti, da ozon u in vitro uslovima ima veliki kapacitet uništavanja Streptococcus mutans, Lactobacilli casei i Actinomyces naeslundii, kao i da je njegova efikasnost smanjena u prisustvu pljuvačke, iako produžetak vremana aplikacije na 60 sekundi dovodi do identičnih rezultata. Otkrivanje promenjenih proteina pljuvačke ukazuje na to da komponente pljuvačke predstavljaju dodatne ciljeve za molekule ozona.