Dubina difuzije organskih molekula u gleđnom tkivu kod pasa

ACTA_VETERINARIA11.jpg

Tihaček-Šojić Lj. Dubina difuzije organskih molekula u gleđnom tkivu kod pasa. Acta Veterinaria 2005;55(1):53-68.

U ovom radu prikazani su rezultatidubine difuzije organskih molekula u gleđnom tkivu stalnih zuba. Eksperimentalna istraživanja in vivo vršena su na psima. Na molarima desne strane donje vilice, kod svih životinja eksperimentalno je izvršena redukcija gleđnog tkiva, bez postavljanja zaštite, dok su zubi leve strane mandibule ostali intaktni i predstavljali kontrolnu grupu. Period in vivo je trajao 12 meseci, posle čega su životinje žrtvovane, eksperimentalni i kontrolni zubi izolovani i nastavljeno ispitivanje procesa difuzije in vitro. U te svrhe izabran je organski spinski marker 4-amino-2,2,6,6-teramentil-piperidinil-1-oksi (4-AminoTempo). Osobina ovog markera je da ima u svom sastavu nitroksidni radikal koji je stabilan u neutralnoj i baznoj sredini, a zbog nesparenog spina slobodnog radikala veoma je pogodan za istraživanja metodom elektronske paramagnetne resonance.

Ispitivanja difuzije organskog spinskog markera u gleđnom i dentinskom tkivu su izvršena potapanjem zubnih preparata u vodeni rastvor markera. Iz intenziteta EPR spektara, snimljenih na preparatima posle njihovih vađenja iz vodenog rastvora, ustanovljena je raspodela broja difundovanih molekula markera u preparatima u zavisnosti od vremena difuzije i dubine prodiranja. Određeni su koficjenti difuzije organskog spinskog markera za gleđ i dentin i saturaciona koncentracija molekula markera u gleđnim preparatima. Uočene varijacije u prostornoj i vremenskoj raspodeli roja difundovanih molekula objašnjene su sa mogućnošću vezivanaj N-O – radikala iz molekula za gleđno tkivo.

Rezultati eksperimentalnih istraživanja sadržani u ovom radu doprinose boljem razumevanju procesa kretanja molekula organskog spinskog markera kroz gleđno tkivo koji je kontrolisan mehanizmom difuzije i hemijskim vezivanjem molekula markera za strukturu gleđi. Rezultati eksperimentalnih istraživanja takođe ukazuju na moguće štetne posledice ostavljanja redukovanog gleđnog tkiva bez zaštite.