Lekovi - Kontrola bola i straha

Lekovi u stomatologiji

I deo: kontrola bola i strahaNajčešće upotrebljavani lekovi u stomatološkoj praksi su oni za kontrolu bolova i straha od bola. Opisano je da sam fenomen bola poseduje dve osnovne komponente: percepcija bola i reakcija na bol. Percepcija bola je fiziološko anatomski proces pri čemu dolazi do sprovođenja nadražaja koji je stimulisao periferna nervne završetke ka centralnom nervnom sistemu. Prag nadražaja predstavlja minimalni intenzitet nadražaja koji je potreban da bi inicirao nervni impuls. Prag nadražaja je merljiv i individualan je za svakog pacijenta ponaosob.
Druga komponenta bola je reakcija na bol – to je zapravo individualan odgovor na nandražaj koji je putem nevnih vlakana dospeo do centralnog nervnog sistema i tu interpretiran kao bol. Ovaj aspekt bola je kompleksan i obično se misli na ovu komponentu bola kada se analizira individualni prag nadražaja. Postoji veliki broj faktora koji mogu uticati na individualni prag nadražaja koji će dovesti do bolne reakcije, kao što su: anksioznost, stres, umor i ono što je od velikog značaja u stomatologiji, a to su prethodna (ne)prijatna iskustva u stomatološkoj stolici, odnosno, u dečjoj stomatologiji prethodna iskustva roditelja i mogućnost saradnje sa njima tj. priprema deteta pre dolaska stomatologu.

Potpuna kontrola percepcije bola u stomatologiji podrazumeva blokiranje anatomskih puteva bola. Ovo se može postići na dva načina – centralno, upotrebom opšte anestezije ili lokalno, upotrebom lokalne anestezije. Prag nadražaja bolne reakcije se može kontrolisati upotrebom različitih vidova sedacije. Na ovaj način se upoterbom razaličitih medikamenata vrši farmakološka i fiziološka manipulacija reakcijom na bol, čime se omogućava zadovoljavajući stepen saradnje sa svesnim pacijentom. U kliničkim uslovima se kontrola bola i kontrola anksioznosti preklapaju u znatnom stepenu. Smatra se da ne postoji idealna tehnika koja će omogućiti kontrolu bola i anksioznosti. Potreban je ndividualan pristup svakom pacijentu i svakoj situaciji.

Povremeno, u stomatološkoj praksi postoji potreba za farmakološkim ublažavanjem/uklanjanjem bola. Medikamenti koji se koriste za otklanjanje bola se nazivaju analgetici. Analgetici su lekovi koji treba da omoguće uklanjanje bola bez znalčajnog uticaja na stanje svesti. U zavisnosti od tipa, ovi lekovi mogu delovati periferno (na mestu percepcije bola) kao na primer grupa ne-opioidnih (ne-narkotičkih) analgetika ili centralno (mozak i kičmena moždina) kao što su opioidni (narkotički) analgetici.

Generalno, neopioidni analgetici se mogu koristiti kod bolova blagog i srednjeg intenziteta. Smatra se da je 90 % bolova dentogenog porekla maksimalno srednjeg intenziteta, pa se ova grupa lekova veoma često koristi u stomatološkoj praksi. Ne-opioidni analgetici se razlikuju od opioidnih po mestu delovanja, manjem stepenu toksičnosti i sporednih efekata i odsustvu mogućnosti stvaranja zavisnosti. Mesto delovanja ovih lekova su prevashodno periferni nervni završeci. Karakteristični predstavnici ove grupe lekova su: aspirin, paracetamol (acetaminofen) i ne-steroidni anti-inflamatorni lekovi.

Narkotični analgetici ili opioidi inerreaguju sa opioidnim receptorima u centralnom nervnom sistemu. Ova intereakcija daje farmakološki efekat koji je karakterističan za narkotike: analgezija, sedacija i supresija kašlja. Opioidi su mnogo efikasniji kada su u pitanju akutni bolovi jakog intenziteta u odnosu na ne-opioidne analgetike. Međutim, poseduju i ozbiljne nedostatke koji podrazumevaju mnogo veću verovatnoću nastanka neželjenih efekata kao što su sedacija, depresija centra za disanje, zavisnost i zloupotreba. Na tržištu postoji veliki broj narkotičnih analgetika koji su dostupni: morfin, meperidin, fentanil, kodein, oksikodon i hidromorfon. Većina ovih lekova se ordinira parenteralno, dok je kodein dostupan i obliku za per os upotrebu.Dostupno u:
Pinkham JR. Pediatric dentistry – infancy through adolescence. 3. izdanje. W.B. Saundres: 2005.