Uticaj hidroksiapatita na apeksogenezu u majmuna: klinička studija

AUTORI: Petrović V, Marković D, Čakić S, Krstić N.

Lečenja aficirane pulpe zuba sa nezavršenim rastom korena je još uvek predmet stručnih i naučnih rasprava, između ostalog i zbog neželjenih efekata tradicionalnih preparata na bazi kalcijum hidroksida. Biokeramički materijali se već nekoliko decenija primenjuju u različitim granama medicine, a hidroksiapatit, kao jedna od dve forme kalcijum-fosfatne keramike, ima gotovo istovetan sastav kao neorganski de kosti, pa je već prihvaćen u endodontskom lečenju zuba sa završenim rastom korena. Cilj ovog rada je bio da se ispita uticaj hidroksiapatita na apeksogenezu u zuba sa nezavršenim rastom korena i aficiranom pulpom.Ispitivanjem je bilo obuhvaćeno osam mladih majmuna Cercopithecus Aethiops sa nezavršenim rastom korena zuba. Sintetički hidroksiapatit, veličine čestica od 100 ?m je primenjen na trideset dva zuba, podeljenih u dve jednake grupe kod kojih je vršena pulpotomija pulpotomija, odnosno visoka pulpotomija. Rendgenološka evaluacija rasta korena zuba je vršena pre terapije, ako i tri i dvanaest meseci posle primene HAP, a na osnovu Demjrianove skale za određivanje zrelosti zuba.Na osnovu rendgenološke analize posle tri meseca je nađeno da je brzina razvoja korena kako pulpotomisanih, tako i visoko pulpotomisanih zuba kod kojih je primenjen HAP bila u 50% slučajeva ista kao kod kontrolnih zuba. Posle 12 meseci stepen razvoja korena zuba je u svih ispitivanih zuba (osim kod jednog od osam zuba sa izvršenom visokom pulpotomijom) bio isti kao u kontrolnih zuba. Dentinski most je bio vidljiv radiološkom analizom u 50% odnosno 87,5% ekperimentalnih zuba posle 3, odnosno posle 12 meseci. Ni u jednom pregledanom zubu rendgenološki nije uočena obliteracija kanala korena, kao ni dentikli ne deformiteti u periapeksnom predelu.